Проповедь в храме св. кн. Владимира в поселке им. Свердлова 18 августа 2018 г. На Евангелие от Матфея 20,29-34:
[Зач. 82.] И исходя́щу ему́ от иерихо́на, по не́мъ и́де наро́дъ мно́гъ.
И се́, два́ слѣпца́ сѣдя́ща при пути́, слы́шавша, я́ко Иису́съ мимохо́дитъ, возопи́ста, глаго́люща: поми́луй ны́, Го́споди, Сы́не Дави́довъ.
Наро́дъ же преща́ше и́ма, да умолчи́та: о́на же па́че вопiя́ста, глаго́люща: поми́луй ны́, Го́споди, Сы́не Дави́довъ.
И воста́въ Иису́съ возгласи́ я́ и рече́: что́ хо́щета, да сотворю́ ва́ма?
Глаго́ласта ему́: Го́споди, да отве́рзетѣся о́чи на́ю.
Милосе́рдовавъ же Иису́съ прикосну́ся о́чiю и́ма: и а́бiе прозрѣ́ста и́ма о́чи, и по не́мъ идо́ста.